Akrobatsko skijanje je razvijeno u SAD osamdesetih godina XX
veka. Na početku je sve skupa bila divlja zabava dobrih skijaša koji su se
pravili važni pred devojkama, no ubrzo su se njime počeli
organizovano baviti i u Evropi.
1992 godine na Zimskim Olimpijskim igrama u Albertvillu
(Francuska), akrobatsko skijanje je postalo jedna od olimpijskih disciplina.
Najbolji akrobatski smučari su iz SAD, Kanade, Francuske, Nemačke,
Skandinavije,...
(klikni za veću sliku)
Postoji tri discipline akrobatskog skijanja: skokovi, balet
i slobodan stil, kao i kombinacija.
Slobodan stil
Disciplina u kojoj dolazi do izražaja
poznavanje svih elemenata alpskog skijanja, posebno vožnje po neravninama
(kupserima). Takmičari moraju imati solidno skijaško znanje i dobru
kondiciju, jer na 250 m dugom i 20 - 30 m širokom skijalištu s nagibom 25
- 45 stepeni, nema vremena za predah.
U kvalifikacijama, takmičari startuju jedan po jedan, kako bi ih sedam
sudija moglo što lakše oceniti. Ocenjuju se tehnika, stil, brzina i
kvalitet vožnje, kao i težina dva skoka (salto je zabranjen). Takmičar
mora izabrati najkraći put do cilja. Već tokom treninga pred takmičenje,
formiraju se kanali po kojima se zatim vozi.
U polufinalu se 16 najboljih po ocenama sudija bori za ulazak u finale, gde
se osmorica najboljih takmiče u dvobojima na ispadanje.
U velikom finalu dva najbolja uzajamno odlučuju o pobedniku.
Oprema je standardna, jedino skije moraju
biti minimalno 190 cm duge, čime je postignuto da je skijanje po
neravninama zaista sport, a ne egzibicija kao nekad.
Balet
Očarava lepotom i skladom. Od skijaša traži
poznavanje elemenata akrobatike, pravilnog skijanja po strmini i plesa. Iako
je primereniji devojkama, momci svojom eksplozivnošću podižu granicu mogućeg.
Sve je izraženija povezanost dobre koreografije sa izborom muzike i težinom
sastava, pa nastup podseća na umetničko klizanje.
Teren za balet je dug 250 m, širok 50 m i ne sa prevelikim nagibom (nagib
je od11 do 16 stepeni) kako bi tekmičar mogao povezano izvesti sve likove.
I ovde se 16 najboljih takmiče za ulazak u finale, u kojem osmorica
najboljih ponovo pleše svoj program.
Skije za balet smeju biti najviše 30 cm kraće
od visine skijaša. Karakteristični su izuzetno lagani vezovi i džugi štapovi
koji omogućavaju premete i okrete, pa su zaprevo koreografsko pomagalo.
Skokovi
Svakako najatraktivnija disciplina, koju
mnogi poistovećuju sa pojmom "akrobatsko skijanje". Na svakom
takmičenju može se birati između više skakaonica različitog nagiba,
koje omogućavaju različitu težinu skokova.
Sudije ocenjuju odraz sa skakaonice, visinu i izvođenje skoka i
doskok. Poslednjih godina, skakači su zaslugom gimnastičkih trenera jako
napredovali, pa dvostrukom i trostrukom saltu dodaju i okrete oko
svoje ose - vijke. Najteži dozvoljeni skok je trostruki salto sa četiri
vijka. Više od toga zbog sigurnosti pravila zabranjuju.
Takmičari moraju obavezno nositi zaštitnu
kacigu, jer su padovi pri doskoku izuzetno opasni. Dužina skija nije ograničena,
a preovladavaju 150 do 160 cm duge posebne skakačke skije.
U predhodnoj SFR jugoslaviji, u Sloveniji postojalo je
nekoliko klubova za akrobatsko skijanje, a tadašnju reprezentaciju
Jugoslavije u ovom sportu predvodio je Igor Martinjak.
Čini se da ovaj sport dobija
konkurenciju u akrobatskim mogućnostima
vožnje snowboarda.
NAZAD
FIS Svetsko prvenstvo u skijanju slobodnim stilom 2007
