PIROT
Skijalište pod Basarskim kamenom na Vidliču
Vesti, komentari, utisci

Javite se sa vesima ili Vašom pričom o lepim i manje lepim detaljima boravka u skijsalištima Srbije.
Dajte korisne savete onima koji tek treba da idu na zimovanje.
Svoje utiske, kao i komentare pošaljite na mail admin@skijanje.co.yu

Sezona 2009.


 

14.02.2009. PIROT - Skijalište pod Basarskim kamenom na Vidliču
     Ja ovde imam vikendicu i prakticno sam odrastao tu. To podrazumeva moje prve skijaske korake sa 3-4 godine zivota, uz rad sa ljudima iz, tada vrlo solidnog, ski kluba "Midzor-Pirot".
    Tada (pre 25 godina) pod Basarskim kamenom je postojalo prilicno ozbiljno skijaliste. Bilo je tu 5-6 solidnih staza, sa, za to vreme, vrlo ozbiljnim ski liftovima. Ne treba napominjati da tada nije bilo nikakvih problema sa snegom, maltene od oktobra do aprila.
     Ja posedujem prilican broj ski-slika iz tog perioda, ali naravno u ne-digitalnom obliku.
     Poslednjih godina tamo odlazim da se izmaknem od gradske guzve, i uzivam u prirodi, ali uglavnom van zimske sezone. Poslednji put sam zimi bio 2005., pa sam cak i malo skijao, da se prisetim svojih ski-pocetaka. Naravno, staza je prilicno kratka i blaga ali jednina sacuvana iz starih vremena (kada je bilo i takmicarskih staza). Ima reflektore, koji lepo zavrsavaju posao, a posebno je interesantno skijati potpuno sam, nocu u apsolutnoj tisini...
     Evo i par slicica od tada (2005.)...(snega je bilo za izvoz)
      Nikola Milosavljevic na Forumu

 

 
 
 


 

14.02.2009. PIROT - Skijalište ispod vrha Basarski kamen 1376 m na Vidliču
     Evo nekoliko fotografija. Vidi se ski staza ispod puta i hotel u sumi iznad puta, kao i parkirana kola pored puta. Kotur oko koga je sajla za izvlacenje skijasa vidi se ispod bandere. Ova staza radi oko mesec dana godisnje, u zavisnosti od snega.
     Kada bi postojao jedan top za pravljenje vestackog snega i malo bolja zicara, bila bi to lepa staza za pocetnike.
     sasha,  na Forumu
 


 
 
 
 

 


27.12.2008. PIROT - Skijalište ispod vrha Basarski kamen 1376 m na Vidliču
     Na 12 km od Pirota, na nekoliko metara od veoma dobrog asfaltnog puta, nalazi se ski staza priblizno na 1000 metara nadmorske visine. Odmah preko puta je zaista odlicni hotel “Planinarski dom” na 1070 m nadmorske visine. Staza je duzine oko 300 metara, na severnoj strani Vidliča, dobro zaklonjena od sunca. Medjutim, posto pirocanci imaju ski lift na dva kotura duzine samo oko 130 m, onda se koristi gornji deo staze.

     Zahvaljuci ovoj stazi za Piroćance je potpuno izvodljivo da nakon posla odu na nekoliko sati skijanja. Staza radi i nocu, odnosno osvetljena je.

     U tekstu na sajtu piše da je hotel na 1080 m n.m., što se otprilike slaže sa podatkom koji se obično iznosi – 1070 m. Međutim, podatak da je staza na 800 m n.m. je delimicno tačan, odnosno trenutno netačan. Jer, gornji deo staze je na 1.040 m n.v., a pošto Piroćanci koriste samo prvih 150 m staze verovatno i ne idu ispod 1000 m. A kada bi imali duži ski lift i ostalu potrebnu opremu, onda bi staza mogla da se spusti do 800 m n.v., jer naniže ima prostora dotle. Nagib staze je oko 15 %, odlicna za učenje i za rekreativce. Ja sam pristalica kracih staza kada to pomaze da one bolje funkcionisu, pa smatram da stazu treba produziti da bude dugacka oko 300 m, ali ne vise.

     Staza se nalazi ispod vrha Basarski kamen 1376 m na Vidliču. Vidlič je jedan od venaca Stare planine koji se odvaja od glavnog venca kod vrha Kom 2016 m. Tu izviru reke Nišava i Visočica, ali teku sa različitih strana Vidliča pre nego sto se spoje – ko zeli moze pogledati http://www.suvaplanina.com/stara_planina.htm  .
     sasha,  na Forumu


26.12.2008. PIROT Skijalište ispod vrha Basarski kamen 1376 m na Vidliču
     Na 12 km od Pirota, na nekoliko metara od veoma dobrog asfaltnog puta, nalazi se ski staza priblizno na 1000 metara nadmorske visine. Odmah preko puta je zaista odlicni hotel “Planinarski dom” na 1070 m nadmorske visine. Staza je duzine oko 300 metara, na severnoj strani Vidlica, dobro zaklonjena od sunca. Medjutim, posto pirocanci imaju ski lift na dva kotura duzine samo oko 130 m, onda se koristi gornji deo staze. Do juce je bilo 15 cm snega, a ako danas padne jos desetak cm – staza pocinje sutra da radi.
     Napomena: Cena ski lifta je prosle godine trebalo da bude 100 dinara, ali obicno se to nije naplacivalo.
     Izvor:http://www.suvaplanina.com/

 

utorak, 18. septembar 2006.

     Krasnorečivo ništa

     Vidlič je planina kojoj ne dolazi niko. Iako viši od Zlatibora, šumovitiji od Golije, lako dostupan kao Avala, na nekim mestima strm i izazovan kao Mosor ili Rumija, bogat lekovitim biljem bar kao Rtanj i Ozren zajedno, Vidlič ne posećuju čak ni planinari. Razlog tome su političke prilike tokom čitavog prošlog veka, koje su sela u zapadnom podnožju - Zabrđu a pogotovo u južnom - Visoku, učinila potpuno bezljudim i zakonzervirala ih na 30. i 40. godine 20-tog stoleća.
     Tu nije pomogla ni relativna blizina Sofije, ni Koridora 10, ni asfaltni put prosečen početkom 80-tih....Tvrda međudržavna granica učinila ga je onakvim kakav nije bio ni u praistoriji - pust, bez ljudi, ovaca, drvoseča, pastira i ratara. Učinila ga je zapustelim uvodom u Staru planinu, mnogo višu i u našem delu pustiju i od samog Vidliča.
     Nekada su na Vidliču boravila stada i stada ovaca, koza... konja. Zato u uspomeni lokalnog stanovništva on još slovi kao domovina najbolje jagnjetine, koja je završavala u Solunu, Carigradu ili Sofiji, pravog "belmuža" koji se kuvao danima, kačkavalja koji se pravio u samim nedrima planine, ne lošije nego staroplaninski i mesta gde za svaku " bolku možete naći travku".
     Ako se neko popne na Vidlič poraziće ga najmanje pet stvari. Pogled prema Zapadu koji seže do planine Ruj u Bugarskoj, ispod koje su gradovi Trn i Pernik, pogled prama Jugu koji otkriva pusta sela Visoka i staroplaninske vrhove Midžor, Srebrnu glavu i Kom, koji pak zaklanjaju Montanu, Čiprovce i Berkovicu, nebrojeno mnogo kamenih osnova karakačonskih poluukopanih zemunica, snažna praistorijska gradina na lokaciji Čerbez i bezbroj mirisa.
     Ako vam se učini da je preovlađujući lavandin niste se prevarili. Ova biljka kultivisana na Mediteranu zapravo ima planinsko poreklo. Ostalo je zabeleženo da je rasad za njeno prvo organizovano gajenje u Francuskoj donet sa Mon Blana. Slično je i s rtanjskim čajem ili šumskim jagodama. Zbog količine njih na Vidliču ne morate brati - možete ih kositi.
     Zapanjiće vas i izvori na preko hiljadu metara -Vija voda, Čerbez, Marina česma ili Manastirski dol u kome je smešten manastir Sveti Ćirik i Julita s kraja 18. veka, nesumnjivo građen na mnogo starijoj osnovi, koja se ne odaje ali je otkrivaju brojni "splunumi" ugrađeni u noviju građevinu, ujedno i prvu školu u Zabrđu.
     Kasnoantički obrazac sjano obrađenog kamena ugrađenog u manastirsku crkvu tek je "otvarač" za duboku prošlost Vidliča. Na njegovim obroncima s obe strane zabeležena je "besarabi" keramika, koja se vezuje za Tribale, naumorne i vrlo bogate ratnike, rudare i stočare. One iste protiv kojih je Aleksandar Veliki poveo prvi ratnički pohod i s njima se sudario baš na istočnom početku Vidliča, negde u dolini Ligena-današnje Nišave. Potukao ih je a manevar koji je tada izveo zahvaljujući Arijanu zabeležen, ušao je u sve vojne udžbenike.
     Kasnije je Vidlič bio presečen putem Via besika ili Via Metalika, koji je vodio od Turesa (Pirota), do Montane (doskora Mihajlovgrada), značajnog rudarskog središta u Antici. Srednji vek i Sloveni nastavili su sa tekovinama nasleđenim od Tribala i Rimljana, baveći se ekstenzivnim rudarstvom i intenzivnim stočarstvom.
     Kasnije za vreme Turaka Vidlič je bio i letnje stanište Karakačana ili Crnovunaca, koji su sa tim običajem nastavili sve do 20-tih godina prošlog veka.
     Čvrsta međudržavna granica uspostavljena u to vreme između Kraljevina SHS i Bugarske onemogućila je njihovu vekovnu praksu ispaše stoke na Vidliču, ali i otvorila put za iseljavanje stanovništva iz njegovih pobrđa, polako ga pretvarajući u jedno nepoznato, veliko a ipak krasnorečivo ništa, koje iako deo evroregiona Zapadna stara planina, još uvek govori "nemuštim" jezikom za većinu savremenih ljudi.
     Slobodan Aleksić
 

utorak, 17. februar 2004.

Posle 13 godina ponovo oživeli smučarski tereni kod Planinarskog doma na Staroj planini kod Pirota

Hajdemo svi u planine!

Piroćance "ogrejala" zima:
Skijaški tereni kod Planinarskog doma

     Pirot, Februar 2004. - Nekoliko hiljada zaljubljenika u zimske sportove već nekoliko vikenda kreće put Planinarskog doma, na obronke Stare planine, udaljene od grada 12 kilometara. Prvog vikenda, otkako su ponovo oživele skijaške staze nije smetala ni kilometarska kolona automobila, važno je bilo stići do obnovljenih skijaških staza i provesti vikend na čistom vazduhu i daleko od gradske vreve. Baš kao u pesmi Bijelog dugmeta ’’Hajdmo svi u planine, jer tamo nema zime, skijanje se brzo uči, nisi lud da sjediš kući’’.
     Terene za skijanje posle 13 godina i žičaru, uz pomoć Sportskog saveza i ‘’Tigra’’ obnovila je grupa entuzijasta iz Smučarskog kluba ‘’Midžor’’ u Pirotu, koji je pre dve -tri decenije bio jedan od vodećih klubova u zemlji. Pohvale svakaklo zaslužuju novi predsednik kluba dr Milan Živić i sekretar Jovica Cvetković, koji su zasukali rukave i omogućili Piroćancima da upoznaju blagodeti sportova na snegu i da umesto odlaska na neke druge i skupe destinacije odmor i pravo uživanje potraže i pronadju na Planinarskom domu.
     - Tek sada se vidi koliko nam je svih ovih godina nedostajala staza na Planinarskom domu, koja je je donedavno bila zarasla u korov i trnje. Sa žičare su bili počupani stubovi, odnete sajle. Predanim radom, uz pomoć ‘’Tigra’’ uspeli smo da stazu obnovimo zajedno sa ski liftom. Postavili smo i osvetljenje duž staze, tako da će svi zaljubljenici u bele sportove, čist vazduh i razonodu, moći da se skijaju i sankaju i noću - kaže sekretar Kluba Jovica Cvetković. U vreme zimskog raspusta radila je i škola skijanja, a svi oni koji su se ovih dana zatekli na stazi, koja se nalazi na nadmorskoj visini od 800 metara, setili su se nekadašnje akcije ‘’Svi na sneg’’, kada su Piroćanci masovno dolazili na skijanje i sankanje. Obezbeđen je i besplatni autobuski prevoz od grada do Planinarskog doma i nazad. Autobusi su prepuni.
     - Ovde je zaista prelepo i stazu je trebalo mnogo ranije oživet i - priča jedan Piroćanac, zadovoljan što može ponovo da skija na Planinarskom domu.
     Još je verovatno rano govoriti o početku razvoja zimskog turizma na ovom potezu, ali ako je suditi po interesovanju Piroćanaca za odlazak na sneg, ni to nije nemoguće. U blizini skijaške staze nalazi se lep i atraktivan hotel sa tri zvezdice ‘’Planinarski dom’’ koji je odnedavno objekat otvoreng tipa i koji svojom lepotom mami turiste. Z. P.

 

 Informacija dobijena od ljudi na  štandu firme TIGAR-Pirot na Expo zimu decembra 2001.

             Na 12-om kilometru puta od Pirota prema Vrelu na Staroj planini, nalazi se Planinarski dom pod upravom Ski kluba Midžor iz Pirota.

           Pored planinarskog doma nalazila su se 2 ski lifta tipa tanjir. Poslednjih 7 - 8 godina liftovi nisu u funkciji, i danas su od njih ostali samo tragovi u vidu stubova. Ski klub Midžor se raspao, a dom je zapušten.

 

 

 

NAZAD